Prokleta tišina me je tebi mnogo puta oduzimala
Ne zaboravlja koga je nekad imala
Tebe je mladost, mene tuga obuzimala
Povodom toga nisi ništa poduzimala
Čujem svoju krv kako juri mi po žilama
Opet sam k'o trn, zariven u tvojim očima
Ostavljen sam pored mene nema nikoga
Osetim tišinu kako prkosi planinama
Tako svaki dah po dah
Borim se i otimam
Tiho trošim dan po dan
Tišina vodi me do dna
Hteo bih da vrištim, vrtim se u krug
Znam, bez tišine ne bi postojao zvuk
Za razliku od krika koje primio je jastuk
Na kraju meni, pun tišine, smeškaće se sanduk
Vidim tvoj dah kako lepi se na staklu
Iako imam sve, opet sam u zaostatku
Opet se pitam, "kad će kraj ovom debaklu?"
Za mene ’mesto đavola, tišina je u paklu
Tako svaki dah po dah
Borim se i otimam
Tiho trošim dan po dan
Tišina vodi me do dna
Tako svaki dah po dah
Borim se i otimam
Tiho trošim dan po dan
Tišina vodi me do dna